
Основна школа „Марко Орешковић“
Отона Жупанчича 30 • 11070 Нови Београд • Србија • тел. 011/31-92-032
Министарство Просвете
Активности
Садржај











Шаљиви оглас
Мењам два часа математике
за дубоке најк патике.
Мењаћу дневник црвени
за један бицикл дрвени.
Изнајмљујем учитељицу строгу
за журке као бабарогу.
Поклањам директора строгог
уз кога иде мали једнорог,
и његово строго лице,
мењам за кило пице.
Једино не мењам другаре,
ни за какве светске паре.
Ако ми за ово не да пет,
Одлазим одавде
у далеки свет.
Марко Ковачевић, III/3

ОШ „Марко Орешковић“
Отона Жупанчича 30
11070 Нови Београд, Србија
тел. 011/31-92-033
Конкурс “Осмех босоногог детињства”
У оганизацији Библиотеке “Вук Караџић” из Новог Београда, реализован је литерарно–ликовни конкурс под називом “Осмех босоногог детињства”. Посвећен је стогодишњици рођења Бранка Ћопића, великог српског писца.
На конкурсу је учествовало 14 новобеограских основних школа. Комсија је имала тежак задатак да од великог броја приспелих литерарних и ликовних радова одабере најбоље.
Ученици наше школе били су веома успешни на овом конкурсу.
- Марија Гајић, IV/1, освојила је је 3. место песмом “Јеж и његова кућица”.
- Маша Мирковић, III/3, освојила је 1. место за ликовни рад “Доживљаји мачка Тоше”.
- Марта Ивановић, IV/1, освојила је 2. место за ликовни рад “Болесник на три спрата”.
- Данко Ђорђевић, II/3, освојио је 3. место за ликовни рад “Доживљаји мачка Тоше”.
Ученицима су свечано уручене награде 3. марта, на завршној манифестацији посвећеној нашем великом писцу, која је одржана у свечаној сали Општине Нови Београд.
Јеж и његова кућица
Јежурки Јежић, поштар је зека
донео писмо из далека.
На ручак га зове лисица Мица,
његова стара другарица.
Ручак је јежу пријао веома,
али се ужелео свог слатког дома.
„Чим јеж по ноћи толико јури,
сигурно у неку палату жури.“
Лукава лија, радознала била,
па је јежа до куће пратила.
Срела је свињу, вука и меду,
да сви виде палату злата вредну.
„Јежева кућа је лисната рупа,
а не нека дворана скупа!“
Сви су се смејали јежу малом
и називали га будалом.
Јежурка Јежић свима рече:
„Ко има дом, то зна да цени,
тако је и мој најдржи мени!“
Слушала лија јежа шта каже,
па се и она са тиме слаже.
А, бескућници вук, свиња и меда,
награбусише сви одреда.
И даље јежић лови и шета,
поштован од целог шумског света.
Код куће га чека лиснати праг,
њему заувек одан и драг.
Марија Гајић IV/1