Победници литерарног конкурса „Ђачки песнички сусрети”

Наше две ученице Тара Чучковић и Миона Јовановић су постигле веома запажене резултате на литерарном конкурсу „Ђачки песнички сусрети” - Тара је освојила друго, а Миона треће место. Честитамо им!

Лав
Лав нема лавицу мајку
И тату лава
И није му гриваста глава.
У џунгли и савани
Био је само у причи
На страшног лава нимало не личи.
Лава је видео само на слици,
На те-ве-у и у зоо врту
Нема ниједну лављу црту.
Није мишићав
И нема реп
А мама каже:”Баш је леп.”
Не вреба антилопе из жбуна
Иде у школу, пише, рачуна,
Он мира нема као чигра
Фудбал и тенис воли да игра.
Око лаптопа водимо рат
Могу да га пребијем,
Могу ал,  нећу
Лав је мој млађи брат.

Миона Јовановић  VI/2

Песма о псу
Макар још једном док је у теби сета,
баци поглед на оно куче издалека.
Ти далеко од куће,
а она њему фали.
Теби обед велики,
а он ако га има, мали.

У теби је сва љубав овога света,
а он и добрим људима смета.
Но, погледај му очи,
стани и спусти се
ниже, њему ближе.
Осети трунку савести гриже.

Пашће и мрак и доћи ће зима,
наступиће хладна, оштрија клима.
Нестаће хране и људи са пута.
Ко пре, ко зна колико лета,
бићеш у кући, биће ти лепо
умотан у меко, сркати млеко.

Пробуди се, јадни човече,
и буди неко!
Нека је време већ одавно истекло,
нека пада небо, нека те чека неко,
ти се од њега померити нећеш.
Бити човек и бити пас,
зна се ко је коме нада и спас.

Оба ће да воле, да се до смрти боре,
један за себе други за двоје..
Откад то беше, не сећам се више,
само знам да се оном бољем борцу
увек горе пише.

Жеља је моја – нек буде и твоја,
стани, чучни, приђи му ближе
да те осети док још дише.
Лоше је време, кваран је ваздух,
води га са собом, не напуштај га овде.

Није лако њему  али за тебе је лако.
Живот њима увек тече тако,
тешко њима у овом свету међу нама.
Да макар за срећу што пролети не гину!

Ех, што нису птице да имају крила !
Да лете на југ од октобра до априла,
да слободу имају и у лету се вију,
а не ко овде да је гладни, у сну снију.

Тара Чучковић   VIII/1