Песник Слободан Станишић

4. маја ученици наше школе уживали су у песмама, причама и цртежима нашег госта, песника Слободана Станишића. Сећао се детињства и испричао неколико својих доживљаја.

Пожелела сам да сазнам нешто више о Слободану Станишићу, па сам са њим, у нашој библиотеци, направила кратки интервју. Започели смо разговор о његовој књизи „Цвонки“.

Петра: Којим се делом „Цвонкија“ највише поносите?

Слободан Станишић: Највише се поносим првим делом.

Петра: Зашто?

Слободан Станишић: У њему сам описао увод у ликове и догађаје.

Петра: Којег колегу највише цените?

Слободан Станишић: Тешко је рећи јер су сви сјајни. Ипак издвајам Љубивоја Ршумовића и Бранка Ћопића.

Петра: Колико сте књига написали? Која Вам је донела највише успеха?

Слободан Станишић: Написао сам деведесет две књиге, а највише успеха донела ми је књига „Танго за троје“, која је издата 1992. Године.

Петра: Колико дуго пишете једну књигу?

Слободан Станишић: Од шест месеци до три године.

Петра: Од књига које сте Ви написали која Вам је најдража?

Слободан Станишић: Најдража ми је „Седмо небо“.

Петра: Да ли су Вам деца помагала у писању књига?

Слободан Станишић: Да. Јесу.

Петра: Која се Ваша књига највише допала Вашој деци?

Слободан Станишић: Највише воле књигу „Вечерас долазим касно кући“.

Петра: Коју од добијених награда издвајате?

Слободан Станишић: Издвојио бих награду недељног листа „Политикин забавник“ коју сам добио 1993. Године.

Петра: Хвала Вам на времену које сте нам поклонили. Било ми је част да разговарам са Вама.

Слободан Станишић: Хвала. И мени је било лепо са вама.

Аутор текста и интервјуа: Петра Буњевац, IV/3