Писац Слободан Станишић гост наше школе

У четвртак, 6. фебруара гост наше школе био је познати писац Слободан Станишић. Он нам је рецитовао и илустровао своје песме. Деца су жагором пропратила сваки завршетак песме или приче. Гледали смо слике са два лица и изнова се одушевљавали.

Наш гост нам је причао о томе како је упознао Тита, Бобека и још многе познате личности тога времена. Његове приче су нам биле веома интересантне, па смо пожелели да нам писац поново дође.

После књижевног сусрета, интервјуисали смо Слободана Станишића. Постављали смо му занимљива питања о његовом детињству и инспирацијама за писање.

Стефан: Чуо сам да сте, поред тога што се бавите писањем поезије и прозе, били карикатуриста, да сте радили на ТВ као водитељ. Који Вам је од тих послова омиљен?

Слободан Станишић: Највише сам волео посао радио водитеља. Били су сви изгледи да постанем радио водитељ, а помало ми је жао што нисам то постао.

Стефан: Да ли сте “Цвонкија” написали по неком личном искуству?

Слободан Станишић: Да! На улици сам срео пса, који је био заједнички, али је , ипак, највише волео мене. Једном га није било и мислио сам да је одлутао, а један комшија ми је рекао да га је згазио ауто. Због тога немам више љубимце, јер ме то много потресло.

Стефан: Која од многобројних награда Вам је најдража?

Слободан Станишић: ”Политикин забавник”.

Мина: Колико дуго се бавите књижевношћу?

Слободан Станишић: У средњој школи сам добио награду Југословенског ваздухопловства. Добио сам и новац, али, најважније ми било што сам се возио ратним авионом.

Мина: Да ли је тешко бити писац?

Слободан Станишић: Сваки посао је тежак, али мислим да писање доноси срећу. То је јеп посао, зато што радим са децом.

Мина: Да ли имате још књига у наставцима, осим романа“Цвонки”?

Слободан Сзанишић: Имам “Танго за троје у три књиге, ”Душан Силни” у пет наставака и “Плсатична кифла “ у четити наставка. Али, најдужи је “Цвонки”.

Мина: У којој књизи је цртеж са четири лика?

Слободан Станишић: У књизи “Смехи”, у делу “Припес о четири брасета”, чак имам песму која се чита одозго-надоле, одоздо- нагоре, с десна на лево и с лева на десно.

Василија, Александар, Катарина: О чему највише волите да пишете?

СлободанСтанишић: Највише волим да пишем о авантури. Моји јунаци су млади. Видим да им се то свиђа и зато то радим.

Василија, Александар, Катарина: Која је Ваша омиљена књига?

Слободан Станишић: Омиљена књига ми је “Цвонки”јер сам је писао по истинитом догађају.

Василија, Александар, Катарина: Када сте били дете, шта сте радили у слободно време?

Слободан Станишић: Цртао сам и читао, али много сам волео да се играм. Осећао сам се као суперхерој, нови дан-нова игра.

Василија, Александар, Катарина. Која је прва песма коју сте написали?

Слободан Станишић: Прва песма?Па, има их много, али, мислим да је прва “Јунак”.

Василија, Александар, Катарина: Да ли су се Ваши родитељи противили жељи да постанета писац?

Слободан Станишић: Не!Мој отац је био учитељ и подржавао ме је у жељама, а од мајке сам наследио машту.

Василија, Александар, Катарина: Који је био Ваш највећи сан?

Слободан Станишић: Највећи сан ми је био да постанем глумац. Пошто сам као дечак много глумио, тада ни о чему другом нисам размишљао.

Василија, Александар, Катарина: Шта препоручујете младим људима који почињу да се баве писањем?

Слободан станишић: Треба много да читају и да пишу стихове из срца , да буду оригинални и да не узимају туђе идеје и стихове.

Аутори: Стефан Стојановић, 4/1, Мина Жутић, 4/2, Василија Дашић, 4/3, Александар Милићевић, 4/3, Катарина Лазаревић, 4/3